SMERNICE
Majstorstvo u digitalizaciji realnog okruženja!
O metodama snimanja
U primenjivanim postupcima perspektivne restitucije, moguće je koristiti snimke napravljene upotrebom raznovrsnih tipova analognih (film) i digitalnih foto-uredjaja: fotoaparata i video-kamera i to sa skoro svih visina tj. njihovih distanci od predmeta snimanja - sa platformi, tronožaca, iz vazdušnih balona, aviona ili satelita (za dodatne informacije pogledati odgovarajuće stranice ovog veb-sajta).
Shodno navedenom, moguće je rastituisati dva tipa snimaka:
- Panoramske snimke i snimke iz vazduha (“areal/aerial images”) - napravljene sa distanci/visina većih od 300m (većih formata -
npr. 9inch×9inch/približno 23cmx23cm), obično korišćenjem vertikalnih ili horizontalnih pravaca snimanja koji su upravni na površine koje su predmet interesovanja, i
- Klasične snimke (“ground-based images”/“close-range images”) - napravljene sa distanci/visina manjih od 300m (manjih formata) - korišćenjem vertikalnih, horizontalnih ali i “mešovitih” pravaca snimanja koji su ne samo upravni, već i pod izvesnim uglom u odnosu na površine koje se snimaju.
Veličina od 300m predstavlja minimalnu bezbednu visinu leta iznad nastanjenih oblasti i odnosi se na slučaj kada se snimanje vrši iz aviona.
Projekti zasnovani na primeni postupaka perspektivne restitucije “klasičnih” snimaka, mogu se svrstati u sledeće dve kategorije:
- Male (jednostavne) projekte, i
- Velike (kompleksne) projekte.
“Mali” projekti su oni kod kojih površina koju zauzima objekat koji se snima nije veća od 5 m2 odn. kada se od postupaka restitucije zahteva najveća moguća preciznost ("extremely close-range projects").
“Veliki” projekti su oni kod kojih je površina koju zauzima objekat koji se snima veća od 5 m2 odn. kada je postupak njegovog snimanja složen tj. kada je potreban ekspertski pristup planiranju i realizaciji projekta. Projekti koji pripadaju ovoj kategoriji zahtevaju prethodnu posetu lokalitetu ili detaljnu analizu prethodno napravljenjih snimaka “informativnog” karaktera.